.

NAZIV RADA:

Platforme

Ime i prezime: Maksimović Tijana, Smiljanić Milica, Stanković Sara, Nikolovski Jana

Država:Srbija

Grad:  Beograd

 

Kratka biografija:

Maksimović Tijana (tijanamaksimovic011@gmail.com)- Ulica Straška Pindžura 34, Beograd, Srbija, rođena 24. 07. 1997. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i Trinaestu beogradsku gimnaziju kao nosilac Vukove diplome. Student na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 2016. godine, gde trenutno pohađa četvrti semestar osnovnih akademskih studija.

Strani jezici: 2016. položila ispit Delf nivo B1 iz francuskog jezika; 2017. položila ispit Cambridge English: Advanced (CAE), takođe pohađala kurs španskog jezika, napredni nivo.

  1. godine osvojila prvu nagradu na Facebook takmičenju za izradu novogodišnje čestike
  2. Učestvovala na konkursu za 49. Majsku izložbu „Preko crte“ organizacije ULUPUDS 2017. godine, nakon čega je rad bio izložen u galeriji SKC u Beogradu; radovi izlagani na nekoliko izložbi u galeriji Graf Arhitektonskog fakulteta, u Beogradu, među kojima su izložbe borbe protiv pušenja “Ko to tamo puši”, kao i Izložba završnih radova školske 2016/17; učestvovala na izložbi završnih radova školske 2016/17. na predmetu Prostor i oblik; učestvovala na radionici na Međunarodnom kongresu Održiva arhitektura i energetska efikasnost koju je predvodio italijanski arhiekta dr Alessio Battistella;
  3. učestvovala na konkursu za dizajn majici koji je raspisao festival Lake Fest iz Nikšića

Rad na računaru: Adobe Photoshop, AutoCAD, SketchUp, Rhino3D, Microsoft Word, Microsoft Power Point, Microsoft Excel



Smiljanić Milica (milicasmiljanic347@gmail.com)- Jovana Cvijića 19, Šabac, Srbija

Rođena 04. 03. 1997. godine u Šapcu, gde je završila osnovnu školu kao nosilac Vukove diplome i Šabačku gimnaziju kao odličan učenik, sa posebnim rezultatima iz oblasti srpskog jezika i književnosti. Student na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 2016. godine, gde trenutno pohađa četvrti semestar osnovnih akademskih studija.

Poseduje napredni nivo poznavanja engleskog jezika, osnovno razumevanje nemačkog i španskog jezika, kao i dobro znanje sledećih programa: Microsoft Word, Microsoft Power Point, Microsoft Excel, AutoCAD, Adobe Photoshop, SketchUp, Rhino3D.

  1. godine učestvovala na izložbi ispitnih radova studenata prvog semestra prve godine na predmetu Arhitektonsko projektovanje na Arhitektonskom fakultetu.

Pokazuje posebno interesovanje za oblasti arhitekture i urbanizma, a ovo je prvi konkurs na kojem učestvuje.




Stanković Sara (stankovic.sara97@yahoo.com) – Zmaja od Noćaja 13c, Beograd, Srbija.

Rođena 22.04.1997. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i Prvu beogradsku gimnaziju. Student na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 2016. godine, gde trenutno, kao budžetski student, pohađa četvrti semestar osnovnih akademskih studija.

Strani jezici- Pohađala kurs francuskog jezika u školi za francuski jezik IDA, zahvaljujući kojoj je položila ispit Delf, nivo B1. Takođe poseduje napredni nivo poznavanja engleskog jezika i srednji nivo poznavanja španskog jezika.

Učestvovala na konkursu za 49. Majksu izložbu „Preko crte“, organizacije ULUPUDS 2017. godine, nakon čega je rad bo izložen u galeriji SKC u Beogradu.

Sledeće godine učestvovala je na konkursu za dizajn majici, koji je raspisao festival Lake fest iz Nikšića.

  1. godine učestvovala je na radionici na Međunarodnom kongresu (International congress – Sustainable architecture, energy efficiency), koju je predvodio italijanski arhitekta dr Alessio Battistella.

Radovi izlagani na izložbama u galeriji GRAF, na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.

Učestvovala na izložbi završnih radova školske 2016/17. godine na predmetu Prostor i oblik.

Poseduje iskustvo u radu sa decom, zbog volonterskog rada koji obavlja u jednoj dečijoj igraonici, koji podrazumeva različite kreativne radionice i aktivnosti.

Rad na računaru: Microsoft Word, Microsoft Power Point, Excel, Adobe Photoshop, AutoCAD, SketchUp,  Rhino3D.




Nikolovski Jana (jance.ni@yahoo.com)- Šavnička 48, Beograd, Srbija

Rođena 21. 03. 1997. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i Treću beogradsku gimnaziju kao nosilac Vukove diplome. Student na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 2016. godine, gde trenutno pohađa četvrti semestar osnovnih akademskih studija.

Pohađala školu crtanja i slikanja kod akademskog slikara Jovanović Boška, kao i kurs u Šumatovačkoj - centru za likovno obrazovanje. 2013. godine učestvovala u zajedničkoj izložbi u SC „Šumice“, gde su bila izložena četiri njena rada.

  1. godine asistirala u izradi ilustracija za udžbenik nemačkog jezika Magnet 1 za peti razred osnovne škole.

Pohađala kurseve nemačkog jezika u Goethe institutu, zahvaljujući kojih je dobila PASH jezičku stipendiju za Duderštat, Nemačku i dobila B1 sertifikat. Takođe, poseduje napredni nivo poznavanja engleskog jezika.

Rad u softverskim programima: Microsoft Word, Microsoft Power Point, Microsoft Excel, AutoCad, Photoshop, SketchUp

Učestvovala na konkursu za 49. Majsku izložbu „Preko crte“ organizacije ULUPUDS 2017. godine, nakon čega je rad bio izložen u galeriji SKC u Beogradu. Sledeće godine učestvovala je na konkursu za dizajn majici koji je raspisao festival Lake Fest iz Nikšića. Radovi izlagani na nekoliko izložbi u galeriji Graf Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.

Opis rada

Platforme

Kako zadržati karakter postojeće bob staze, ne narušavajući pritom njen prepoznatljiv izgled, i uzimajući u obzir njen istorijski značaj, a opet uspeti u tome da ona postane i nešto sasvim novo i atraktivno, kako u estetskom smislu, tako i u pogledu novih dešavanja i načina korišćenja? Pri rešenju ovog zadatka bazirale smo se na želji da staza zadrži postojeći oblik, kao i da i dalje bude namenjena prvensteno biciklistima, ali i drugim korisnicima koji u ovaj kraj dolaze radi šetnje, trčanja, fotografisanja, iscrtavanja grafita... Sve to je ono što trenutno karakteriše ovu stazu. Sa druge strane, naša zamisao jeste obezbediti tim istim, ali i novim korisnicima, nove mogućnosti i tako stvoriti jedinstven prostor koji spaja zabavu, rekreaciju, edukaciju, kulturu i umetnost.

Krenuvši od korisnika, kao glavnih faktora u definisanju ovog kao i svakog drugog prostora, došle smo do određenih ideja vezanih za nove aktraktivne sadržaje, a sam dizajn nastao je upravo kao proizvod razmišljanja o korisnicima i njihovim potrebama kada se nađu na ovom prostoru. Tako se razvila ideja o formiranju proširenja, odnosno platformi, na određenim delovima staze. Na velikim krivinama bili bi bazirani glavni sadržaji, pa bi to bio prostor namenjen najrazličitijim korisnicima i njihovom kraćem zadržavanju ili dužem boravku, dok bi neke manje krivine, u zavisnosti od nagiba terena, mogle poslužiti za formiranje tribina ili nekih usputnih odmorišta. Osim što bismo zadržale sve ono što je dobro i popularno kao takvo, neke elemente bismo unapredile novim funkcijama – poput betonskih elemenata koje se nalazi nad delovima staze i mogli bi poslužiti za postavljanje osvetljenja, čime bi se rešilo pitanje preglednosti i bezbednosti, ali i postigao potpuno novi doživljaj kada je u pitanju posećivanje ove staze u večernjim satima.

EDUKACIJA I KULTURA – jedan plato osmislile smo kao izložbeni prostor, gde bi posetioci mogli da se upoznaju sa najznačajnijim istorijskim činjenicama o ovoj stazi, Trebeviću i čitavom Sarajevu, kao i o Olimpijskim igrama održanim 1984. godine u Sarajevu, zbog kojih je ova bob staza i napravljena. Ova izložba predstavljala bi stalnu postavku, a pored toga, taj prostor bio bi predviđen i za druge izložbe, kao i za organizaciju nekih kulturnih dešavanja. Zamišljen je tako da bude prilagođen posetiocima svih starosnih dobi, zanimanja i interesovanja, kao i da privuče turiste, koji bi na taj način mogli nešto i da nauče o samoj stazi i istoriji zemlje u čijoj su poseti.

ZABAVA I ODMOR – dva velika platoa u kaskadama bila bi namenjema, pre svega, odmoru, ali i najrazličitijim vidovima zabave. Zamislile smo ih tako da se potpuno prilagođavaju korisnicima koji se u određenom trenutku na njima nalaze – biciklisti ili šetači koji odmaraju od dugačke rute, porodice sa malom decom, penzioneri, mladi koji bi tu organizovali neku vrstu izleta, grupe učenika ili studenata... Upravo zbog ovih različitih profila, uređenje ovog prostora bi bilo takvo da ostavlja mesta da se neke namene same nametnu vremenom, tj. da ih definišu sami korisnici. Svakako, na ovim delovima, nalazile bi se tirbine namenjene odmoru, druženju, uživanju u okruženju, dok bi se po potrebi tu mogli svrstati kafići i restorani. Prostor bi bio sasvim otvoren i dovoljno veliki da bi se na njemu mogla organizovati različita dešavanja poput filmskih projekcija, svirki, ili bilo kojih drugih događaja koji bi okupljali i spajali ljude i podsticali kvalitetno provođenje slobodnog vremena.

REKREACIJA – uslovi potrebni za neke vidove rekreacije koji su ovde mogući, ispunjeni su samom izgradnjom ove staze, koju su vremenom počeli da koriste ljudi različitih profila, od šetača od ekstremnih sportista.

UMETNOST – iako prvobitna namena staze nije imala nikakve direktne veze sa umetnošću, ona se vremenom sama nametnula i našla svoje mesto pre svega u vidu grafita. Naša želja je da se oni svakako održe i podstakne nastanak novih, kao i stvaranje bilo kojih drugih vidova umetnosti – čitav ambijent veoma je privlačan ljubiteljima fotografije, dok bi, na primer, već pomenuti prostori za zabavu i odmor, mogli biti i mesta za stvaranje likovne ili neke druge umetnosti (kako su neke od platformi iznad nivoa zemlje, kamene ograde koje bi održavale bezbednost korisnika, mogle bi da se koriste za crtanje grafita, ili neki drugi vid umetničkog i likovnog izražavanja, što bi doprinelo duhu i ambijentu čitavog prostora).

Generalno, naš cilj jeste da ovo područje postane jedno od glavnih obeležja Sarajeva, s obzirom na istorijsku vrednost koju poseduje i sve specifičnosti koje ga karakterišu. Samim tim, moglo bi postati i glavna turistička atrakcija, koja svojim raznovrsnim i bogatim sadržajem, kao i vizurama koje se pružaju sa platformi, svakodnevno privlači veliki broj domaćih i stranih turista svih društvenih grupa, ali i samih Sarajlija koji bi tu pronašli svoje novo omiljeno mesto za opuštanje. Značajan podatak jeste da je upravo ponovo otvorena trebevićka žičara nakon 26 godina, kojom je centar grada povezan sa okolinom staze, što znatno utiče na dostupnost ovog mesta i ide u prilog ideji da ovo područje postane što privlačnije turistima.

Ovaj projekat dobio je naziv Platforme, a  inspirisan je istoimenom pesmom grupe Katarina II (kasnije EKV),  preciznije Milanom Mladenovićem koji je deo svog detinjstva proveo u Sarajevu. Kako za autora ove pesme, tako smatramo i da ovaj prostor poseduje određen čar i posebnost koje treba negovati i koristiti za zbližavanje različitih profila ljudi.

 

GRAFICKI PRILOZI: