.

NAZIV RADA:

Džep staza

Ime i prezime: Djordje Petkovic, Emilija Petrinjac, Nevena Nikolic, Mirjana Novakovic, Drasko Nikolic

Država:Srbija

Grad:  Beograd

 

Kratka biografija:

Podaci o autorima

5NICOVarh

je arhitektonski tim koji cine: Djordje Petkovic, Emilija Petrinjac, Nevena Nikolic, Mirjana Novakovic, Drasko Nikolic, studenti druge godine Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Grad: Beograd

Drzava: Srbija

Djordje Petkovic, rodjen 13. 4. 1997. u Loznici, sa prebivalistem u Malom Zvorniku. Osnovnu skolu ''Nikola Tesla'' kao nosilac Vukove diplome i djak generacije, zavrsio u Velikoj Reci, opstina Mali Zvornik. Gimnaziju pohadjao u Malom Zvorniku.Tokom srednjoskolskog obrazovanja bio je aktivni ucesnik republickih takmicenja iz geografije.  Arhitektonski fakultet u Beogradu upisao 2016. Godine.

Emilija Petrinjac, rodjena 7. 5. 1998. u Senti, sa prebivalistem u Coki. Osnovnu školu ''Jovan Popovic'', kao nosilac Vukove diplome i djak generacije,  zavrsila u Coki. Matematicku gimnaziju pohadjala u Novom Sadu i Beogradu. Tokom srednjoskolskog obrazovanja bila je aktivni ucesnik republickih takmicenja iz matematike i fizike. Takodje, bila je i polaznik naucno- istrazivackog centra Petnica. Arhitektonski fakulet u Beogradu upisala 2016. Godine.

Nevena Nikolic, rodjena 25.5.1997. u Kraljevu. Osnovnu školu ''Djura Jaksic'', kao nosilac Vukove diplome  zavrsila u Kraljevu. Filolosku gimnaziju pohadjala u Kraljevu. Tokom srednjoskolskog obrazovanja bila je aktivni ucesnik republickih takmicenja iz istorije i srpskog jezika. Arhitektonski fakultet upisala 2016. godine.

Mirjana Novakovic, rodjena 27. 5. 1997. U Prijepolju. Osnovnu skolu zavrsila u Velikoj Zupi. Jezicku gimnaziju zavsila u Prijepolju. Arhitektonski fakultet upisala 2016. godine.

Drasko Nikolic, rodjen 8. 12. 1997. na Novom Beogradu. Osnovnu skolu zavrsio na Novom Beogradu. Pohadjao Prvu gimnaziju na Dorcolu, u Beogradu. Arhitektonski fakultet upisao 2016. godine.

Opis rada

Podrucje raznolikosti, karakteristicnog temperamenta, isprepletanih prica uz sveprožimajucu istoriju, specificnog senzibiliteta, izrazito je karakteran prostor koji sa svojim mogucnostima neminovno nosi i zahteva odredeni stepen odgovornosti i pažnje.

Osvrcuci se najpre na istorijski razvoj jedne ideje koja je živela, rasprostirala se, promovisala bliskost, budila povezanost i povezanošcu bila budena u nekom prošlom vremenu, moramo primetiti da je jedan od njenih oslonacamoralo biti održavanje Zimskih Olimpijskih Igara, upravo u Sarajevu, te 1984. Ovim je rangiranju pomenutog prostora dodatno dato na znacaju, uz primetnu i zasigurno bitnu potvrdu potencijala i kvaliteta pomenute misli i ovde utemeljenog karaktera. Ovaj period omogucio je isticanje gradnje i poduhvata ovdašnjih kreatora. Jedan od tih projekata jeste bob staza.

Današnjim stanjem ovog kompleksa, uz dozu blagog utiska nemara, ali i sa primesama nostalgicnosti, dužni smo pozabaviti se makar zarad ugleda koji nam je pružio onda kada nam je to bilo potrebno. Upravo zato ne bismo smeli sada mi da oduzimamo njemu ugled koji je tada zasigurno uživao.

Poznato je da je bob staza na Trebevicu danas mesto okupljanja biciklista, ljudi koji se sklanjaju iz gradskog okruženja, ljubitelja prirode... Upravo ovaj karakter javnog prostora namenjenog ugodnom i svima dostupnom korišcenju, jeste karakter koji smo smatrai da je neophodno ocuvati i dodatno pospešiti infiltriranjem i implementiranjem dodatnih, trenutno nepostojecim sadržajima. Upravo tako bi intervencije imale za cilj povecanje atraktivnosti ove teritorije, uz ocuvanje njenog rekreativnoh karaktera. U tu svrhu, intervenisanje se odvija u tri etape.

U funkcionalnom smislu, smatrali smo da je znacajno osposobiti svaki od postojeca tri segmenta staze, te svakom od njih pružiti autenticnost sa razlicitim i ujedno nadopunjujucim namenama i nacinima korišcenja. U tom smislu, smatramo da bi pomenute segmente trebalo klasifikovati i podeliti prema spomenutim namenama od kojih bi jedan bio namenjen sportskim aktivnostima razlicitog stepena zahtevnosti ("SPORT" zona), drugi bi bio prostor umetnickog karaktera ("ART" zona), dok bi treca zona bila zona relaksacije ("RELAX" zona) i uživanja u ambijentu. Vec postojece korito staze, karakteristicnog toka i odredene geometrije, ispratila bi pešacka staza kao prvi stepen intervenisanja. Ova novonastala putanja dodatno bi omogucila pristupacnost prostora pešacima i ujedno potpomogla promovisanje kretanja kao zdravog i bitnog segmenta života i rekreacije.

Preklapanjem pomenutih putanja (postojeca bob staza i pešacka staza) dolazi do obrazovanja meduprostora ("džepova" - kako cemo ih nazivati u daljem tekstu). Svrha ovih džepova je upravo središte, odnosno mesto održavanja odredenih aktivnosti koje je potrebno sprovesti u zavisnosti od segmenta kojem odredeni džep pripada. Tako možemo govoriti o džepovima formiranim u okviru razlicitih zona.

      Zona sporta sadrži pet spomenutih džepova i to: meditativni prostor, deo za decu sa njima privlacnim sadržajima poput trambolina sa karakterom igrališta i parkovskog prostora, prostor za igranje badmintona, prostor za igranje kuglanja na otvorenom uz mogucnost zajednickog pracenja važnih sportskih dogadaja, dok poslednji (peti) džep sportskog segmenta kao najviša tacka ovog kompleksa cini prostor uredenja kao vidikovac, sa ljuljaškama namenjenim odmoru.

      Preostala dva segmenta sadrže po dva prostora džepa.  U ART zoni, formirani prostori namenjeni su, prvi - bioskopskim projekcijama na otvorenom, dok je drugi u maniru ateljea na otvorenom što podrazumeva mogucnost iskazivanja i razmene ideja, iskustava i inspiracija umetnicima koji dati prostor smatraju inspirativnim i sebi ugodnim.

      Zona RELAX, kao zona opuštanja i uživanja podrazumeva prijatnost ambijenta uz kafic koji se nalazi u jednom od ovde prisutna dva džepa, dok drugi predstavlja prostor u kojem na ambijentalnost utice prisustvo vode, te tako omogucava prijatnost boravka uz razlicite benefite koje uredena i održavana vodena površina omogucava (kao što su kupanje, sniženje povišenih temperatura, zvuk, razliciti vizuelni efekti refleksije...).

      Kako smatramo, bitno je sacuvati postojecu autenticnost ovog arhitektonskog ostvarenja. U tom smislu, primecujuci vertikalne konstruktivne betonske elemente (u daljem tekstu - rebra) na pojedinim delovima staze, a upravo u podrucjima na kojima smo formirali džepove, uvodimo dodatna celicna rebra istog geometrijskog karaktera kao vec postojeca betonska, ali sa razlikom u njihovoj dodatnoj estetsko-funkcionalnoj primeni. Navedena rebra znacajna su za osposobljavanje prostora u razlicitim vremenskim prilikama, omogucavajuci lako natkrivanje prostora džepova što omogucava upražnjavanje standardnih aktivnosti u razlicitim vremenskim uslovima kao i u razlicitim periodima godine. Upravo je znacajno napomenuti to da se prostor u zimskom periodu može koristiti u svrhu koja mu je i prvobitno bila namenjena - za upražnjavanje zimskih sportova. Vodena površina se može preobraziti u klizalište, dok samo korito treba ostaviti njegovoj primarnoj nameni - sankanje i bob.

      Propratni sadržaj, kao nadopunjuci element koji doprinosi raznovrsnosti i preplitanju funkcionisanja i sadržajnosti prostora, te dodatno upucuje na šire mase i aktivnije korišcenje sadržaja, cinila bi interaktivna izložba, takode izdeljena na tri razlicite preokupacije i teme bavljenja, vec u skladu sa tri razlicite teme vec objašnjena tri segmenta staze. Tako bi u zavisnosti od dela staze u kojem se odigrava, govorili o izložbi koja za cilj ima da objasni razvoj istorije, razvoj umetnosti i razvoj sporta u Bosni i Hercegovini. U skladu sa tim, neophodno je napomenuti inspirisanost i povezanost sa kultom Olimpijskih igara koji je neophodno sacuvati kao jednu zdravu potrebu za zbližavanjem i zajedništvom. Dodatno govoreci o tome, navodimo Olimpijske igre kao okosnicu ambijentalnosti i ujedno povezanost geometrije staze i rebara kao skeleta koji okuplja i pruža potporu svemu i svima. Takvu povezanost geometrije, oblikovanja i ambijenta na nekom višem, idejnom planu, preslikavamo i u estetsko-likovnom karakteru. Te tako u smislu uredenja rebrastih elemenata, govorimo o njihovom razlicitom uredenju u razlicitim segmentima staze. SPORT - rebra u bojama Olimpijskih igara. ART - umetnicima prepušta slobodu da prostor rebara oslikaju i urede prema sopstvenim težnjama i potrebama, dok u zoni RELAX - dodatno pratimo i naglašavamo prirodni ambijent uz prisustvo razlicitih biljaka.

      Ovim smatramo zaokružen idejno-funkcionalni proces uz njegovo baziranje na promovisanje svakodnevice i prostora koji omogucava njeno adekvatno odvijanje. Prostor koji je to i bio i koji to i treba da jeste.  

 

GRAFICKI PRILOZI: